Komentari




Vasa Mihailović

Nove knjige Mirjane N. Radovanov-Matarić, "Misterije ljubavi" i "U prolazu", pune su vrlina njenih ranijih knjiga. I ovde nalazimo neposrednost kazivanja, iskrenost njenog poetskog izraza, i čvrstu veru u značaj umetničke reči. Knjiga se sastoji od priča, mislene proze, uspomena, karakternih portreta i čitavih malih studija u kojima Mirjana izlaže svoja mišljenja o raznim problemima. Većina priča kazana je u prvom licu (možda autobiografske prirode), što dodaje snažnu dozu istinitosti, ostavljajući takav utisak kod čitalaca. Priče su često psihološke reakcije na ono što se dešava autoru, saopštene iz ženskog ugla, podvlačeći sklonost Mire Matarić da piše takozvano "žensko pismo" ili "žensku književnost", o čemu je bilo reči i u njenim ranijim knjigama. Ima dosta primera toga i u ovoj knjizi. U priči "Ali ne znam kako" žena iznenadnom odlukom seče svoju bujnu kosu, ne znajući tačno zašto, a posle je ljuta na sebe sve dok joj kolega ne kaže prijateljsku reč umirenja. Priča "Drenka" govori o ljubavi kao o najmanje razjašnjenom fenomenu i razlozima razvoda. Znatan broj priča bavi se vidovima ljubavi: o ljubavi kao virusu; o ljubavi i smrti, gde se vanbračna ljubav završava smrću željenog deteta koje nisu smeli da imaju; o ljubavi kao o gnojavom čiru koji izrasta kad ljubavnica napusti ljubavnika bez vidnog razloga. Tu je čak i zanimljiva, ozbiljna i pomalo humoristična, priča o lezbejskoj ljubavi. Tri su grupe priča u ovoj knjizi: sećanja i memoara, raznovrsnih ljubavi, i priče iz života američkih Srba, koje su i dale naslov celoj knjizi. Nalazimo nekoliko izvanrednih priča o doživljajima srpskih useljenika u Americi, iz ranih godina, ali i današnjih. Među njima su "Drenka", "Gnojavi čir", "Srce i brak", "Zabranjene teme" i "Jedna obicna priča". Mirjana, koja je i sama emigrirala osamdesetih godina, vrlo dobro poznaje mentalitet useljenika, od kojih mnogi dolaze ovamo na legalan način da počnu novi život, ali ima i takvih koji se služe svim sredstvima da dobiju "zelenu kartu". Mirjana opisuje i svoje pokušaje da organizuje književni život među useljenicima, ali njeni pokušaji često zahtevaju teške napore a ne daju zaslužene rezultate. Jedna od najboljih priča je "Lopov", mala psihološka studija o tome šta tera ljude na krađu i o kakvoj vrsti krađe se radi. Sve priče su veoma interesantne za čitanje, čitaju se lako, i ostavljaju dubok utisak na čitaoce. Mirjana Matarić poseduje izvanredan pripovedački dar. Neke od priča su nesumnjivo antologijske vrednosti. Moguće je da postane ugledni pripovedač života Srba u Americi, jer se svojom obilatom aktivnošću među Srbima upoznala sa njihovim problemima (na primer u priči "Srce i brak", gde naše žene diskutuju o razlikama između Starog Kraja i Amerike). Sve to uzdiže ugled Mirjane Matarić kao književnice.

Miodrag Jaksic

Autorka pise zenstveno, osecajno i toplo, ne izbegavajuci ozbiljne zivotne teme. Pise otvoreno i hrabro, bez dileme, razumljivim jezikom i porukama koje stoje u svakome od nas. Zato je shvacena i prihvacena. Ona je danas nasigurno prva dama srpske zagranicne knjizevnosti i osoba koja svojim celokupnim delom i pojavom pretstavlja jedan od cvrstih oslonaca srpske knjizevnost uopste. Mirjanine price su ispisane nervom i ukusom istinskog poznavaoca zivota i neodustajnog optimiste koji sve sto radi, radi u slavu zivota.

Moma Dimic

Forma i raskos sadrzine odlika su proze Mirjane Mataric. Njena proza ce uvek nalaziti citaoce, jer ima svoj tok, bogatu razudjenost i kristalno jasno transponjovanje. Proza koju smo svi, pojedinacno, doziveli.

Miodrag Maticki

U svoje junake Mirjana unosi polet i elan i, osvajajuci citaoce koji ih lako razumeju i zavole, autorka lako plasira svoj neprolazni optimizam i veru da pobeda dobrog nad zlim uvek dolazi kroz ljubav.

Sendi Radoja

Mirjanini memoari sem knjizevne vrednosti nude i detaljnosti drustvene stvarnosti odredjenog doba, opisane perom pazljvog posmatraca kome i najbolji sociolozi mogli zavideti. Treba istaci njen knjizevni stil i moc pronicanja u psihu karaktera i psiholosku pozadinu zbivanja. Njena dela treba uvrstiti medju najbolja dela svoje vrste u celokupnoj srpskoj knjizevnosti.

Budimir Potocan

Romane M.M. ozaruje i zraci snazna pozitivna energija. Citalac se tu srece sa mnogo ljubavi, dobra i plemenitosti. U knizi "Svetlost i Senke" duboko razmislja o pitanjima dobra i zla. U romanu "Ugovor Ljubavi" opredelila se samo za suncanu stranu.